Dići u vazduh

Hrabrost. Borba. Otadžbina.

Bombaš.

Uvereni smo da ste pored njega prošli bar jednom u životu vozeći se Ibarskom. A ko je on?

“On” predstavlja spomenik ljiškoj borbi 1941. Podignut je 1981. A vajar je čuveni Oto Logo. Poznato ime? Probajte da svratite u Kragujevac u Muzej 21. Oktobar.

Tog decembra 2017. smo rešili da posetimo Ljig i lokalitet koji je nadomak ovog mesta i da time zatvorimo drugu godinu putovanja.

Znamo da je to što tražimo u selu Dići. Vozimo se ka tamo, pričamo, slušamo muziku, smejemo se. Dok se polako penjemo na autoput, sa naše leve strane izranja ono zbog čega smo krenuli. U istom momentu shvatamo I pitamo se – zašto smo mi na autoputu??? Odgovor više nije bio važan, samo smo tiho konstatovali da decembarsko putovanje ipak neće biti tako kratko kako smo mi mislili. Nastavljamo dalje I brzo se reorganizujemo. Dogovor pada na odlazak u Gornji Milanovac (tu nam je prvo izvodljivo isključenje sa ovog bezizlaznog autoputa), taman da podelimo poslednju turu knjiga iz naše kolekcije u akciji koju smo započeli nekoliko meseci pre – Nemaš izgovor, čitaj knjige.

*Ostaje zauvek zapisano da smo podelili preko 100 knjiga širom Srbije, a nastavljamo I dalje.

Ono što uvek govorimo gde god da gostujemo – Srbija ima na gotovo svakom kilometru nešto što može da se vidi, u to ne sumnjajte. I zato, kada promašite put, ne paničite, samo se reorganizujte I radujte što će vas Srbija iznenaditi gde god da se nađete.

Tom prilikom smo iskoristili situaciju I obišli manastir od velike važnosti za Obrenoviće. Kao što su Topola i okolina sa sobom neizostavno protkani dinastijom Karađorđević, tako Takovo i Gornji Milanovac na svakom koraku nas podsećaju na Obrenoviće. A otvarajući priču o Obrenovićima, danas vas podsećamo na prvu zadužbinu kneza Miloša – manastir Savinac, koji se nalazi u selu Šarani, nedaleko od Gornjeg Milanovca. Veruje se da je na ovom mestu još u doba Nemanjića postojao manastir, mada o tom nema čvrstih dokaza. Činjenica je da je manastir podigao već pomenuti knez Miloš najverovatnije 1819. godine u spomen svoje supruge knjeginje Ljubice, o čemu i svedoči tabla koja se nalazi na južnoj fasadi. Kako je kneginja Ljubica rodom iz porodice Vukomanović, ovaj manastir kroz godine pomaže i ova porodica, a kasnije Savinac postaje mesto i njihove porodične grobnice.

A da li znate čiji se još grob ovde nalazi?

U pitanju je ćerka jednog od najpoznatijih ljudi tog vremena, čije je udato prezime Vukomanović. Da li znate? Reći ćemo vam mi – ćerka Vuka Karadžića, Mina.

Stižemo u G. Milanovac, pronalazimo biblioteku I rastajemo se sa poslednjom turom knjiga za ovu godinu. Odlučili smo da svratimo do TO Gornjeg Milanovca koja je u neposrednoj blizini, kako bismo videli kako ona izgleda i da li uopšte ima nekoga. Upoznajemo se sa veoma pričljivim I srdačnim gospodinom, koji nam je dao prospekte I dogovorili smo se da sledeći put kad dođemo, sigurno opet svratimo po još informacija.

Kako je vreme počelo da se pogoršava, rešili smo da odmah krenemo nazad ka Dićima.

Usput stajemo da ispunimo želju našem Bojanu da vidi Norvešku kuću jer mu roditelji nikada tu želju nisu ispunili, žureći ka krajnjoj destinaciji.

Ovo zdanje koje je polu vikinški brod, a polu srpska kuća, simbolično predstavlja prijateljstvo ove dve države. Iza priče o ovoj kući, stoji sećanje na oko 4.500 Jugoslovena koji su tokom Drugog svetskog rata bili u nacističkim logorima u Norveškoj. Jedan od podataka govori da se njih 60% odatle nije vratilo.

2017. godine je obeležano 30. godina od izgradnje Norveške kuće.

 

Nakon izvesnog vremena stižemo do onoga zbog čega smo inicijalno I krenuli.

Crkva u Dićima je bila pred nama.

Ova crkva je specifična po nadgrobnim pločama, njih oko 200, koje su pronađene tokom poslednje decenije 20. veka.

Izvori kažu da je crkva zidana ili krajem 13. Ili početkom 14. veka.

Na osnovu pronađenog natpisa sa ktitorske ploče, utvrđeno je da je ktitor Vlgdrag, koji je nosio titulu vlastelina u doba kralja Stefana Uroša II Milutina.

Izvori, takođe, kažu da su pronađeni ostaci i iz praistorije i to ovaj lokalitet čini veoma važnim jer je dokaz i svedok jedinstvenog primera sahranjivanja tokom veoma dugog perioda.

Počinje da pada sneg, a znamo da pada ne da pokrije breg, već da svaka zverka ostavi svoj trag I zato se mi polako spremamo I krećemo ka našem Beogradu…