" A super cool template for bloggers, photographers and travelers "

24 avanturistička sata na Staroj planini

Petak

7:00 – U tom momentu u nekoliko beogradskih domova zazvonio je alarm. Bilo da je zvuk dopirao iz starog budilnika ili najmodernijeg pametnog telefona, namera je bila jasna – poziv radnom narodu da ustane iz kreveta!

7:20 – Dok su neki otvarali prozore i primali prve zrake sunca, drugi su prizivali gospodara vremena (možda i Kaleta) da im promeni vremensku zonu. Naša Petorka ne odstupa od ovog ustaljenog ponašanja sa jednom važnom misli koja se proteže već danima – OVO JE DAN ZA PUTOVANJE!

8:20 – Ubrzanim koracima i vremešnim limuzinama prilazimo mestima istine i obaveze, izvorima finansija i ograničavanja slobode čoveka – sedištima naših firmi. Neki još kasne, možda su se uspavali ili svratili do pekare da onako posrpski zgrabe burek i jogurt – ili nešto slično bez glutena.

9:30 – Svi su tu – radni dan je uveliko počeo. Sada je samo ostalo ČEKANJE.

13:00 – Prva (ili treća) pauza, kafa i misli…. Kako li se drži stara lepotica? Da li je i dalje kršna i suzna? Kuda protiču njeni vali i sjaje li se smaragdne oči?

Stara planino, stižemo ti!

17:00 – Došao je kraj i tom radnom petku. Dok čekamo uvođenje švedskog radnog vremena, gledamo ovu peticu na satu kao vesnika svega dobrog, slobodnog, obećavajućeg, doko…. STANITE!

17:02 – Dokolica – kao menjanje kanala, sedenje na jednom mestu, gledanje u tačku, naručivanje hrane, nošenje ružičastih naočara. Neće moći.

17:40 – Motorizovana kočija Radeta od Karaburme uputila se ka mestu zbora i polaska.

18:00 – Aleksandra, Marjan, Tanja, Rade i Bojan – putnici na broju! Tu su zalihe vode, nepromočiva obuća, poneko ćebence, kaladont i dobro raspoloženje. Chief Bob prethodnu noć iskoristio je da nas obraduje svojim kulinarskim umećem – bobanice su spremne!


18:05 – Krećemo na put. Na izlasku iz grada srećemo naše stare prijatelje – Beograđane i gastose koji su se uputili svojim domovima, a poneki su krenuli u avanturu sličnu našoj (bar se nadamo da je tako).

20:30 – Tu negde na izlasku prema Pirotu kreće da pada mrak, a iz naše kočije pesma se daleko čuje. Dok proveravamo plan puta iz zvučnika dopiru hitovi doajena narodne muzike koji su naši melodični saputnici. Poštovanje ništa manje za densere i alternativu!

 

21:00 – Prolazak kroz grad Vojvode Momčila. Naša stara stanica i mnogo lepih sećanja dopire u tom trenutku. O čemu je reč, pogledajte ovde

21:40 – Ovog puta se nismo dali prevariti pod okriljem noći. Precizna kalkulacija pilota i kopilota (B&R) dovela nas je do cilja. Solidan put vodi do naše prve destinacije – prenoćišta Denčić na Zavojskom jezeru.

22:00 – Ušuškano imanje na rubu jezera otvara nam svoja vrata. Na prvi pogled skriveno od znatiželjnih pogleda – a u stvarnosti dom jedne porodice koja želi da posetioce upozna sa čarima ovog podneblja.

22:20 – Istrošena baterija na telefonima nije preterana briga – ovde mobilnog signala nema. Za one baš željne veze sa spoljnim svetom, tu je fiksna linija. Nama ova nedostupnost jako prija!

23:00 – Nekoliko čašica domaće rakije i vila noći nas je spustila u polje snova. Hladan planinski vazduh je njen saveznik, a jedino rujna zora može da prekine njihove zamisli.

Subota

7:30USTAJ MIKEEEE! Glasom kojim bi zavredio ulogu u Ratovima Zvezda – arhaični Bojan budi svoje saputnike. Marjan se pravi mrtav, Rade je sablasnut, dok Tanji i Sandri ništa jasno nije.

8:10 – Prekid nagona da Bojana ne ostavimo među živima završio se izlaskom na terasu. Kad vas pitaju kako se pogledom smiruju živci – to ovako izgleda. 

Zavojsko jezero

8:30 – Dužnost je svakog gurmana da mora da poseti Staru planinu. Posle specijaliteta iz Gostuše pre dve godine, doručak je i ovde ispunio naša očekivanja – domaća proja i jogurt!

9:45 – Staza vodi do srpske Atlantide koja pruža jedinstven ugođaj kupačima, kamperima i ribolovcima.

10:00 – Pozdravljamo ljubazne domaćine i nastavljamo put automobilom. O ne, opet šetnja – zaječao je aristokratski glas mlade Aleksandre dok smo se približavali sledećoj destinaciji.

10:15 – Posle kraćeg putovanja našli smo se pored table koje je pokazivala put za Kozji kamen. Preko 3 kilometra staze uz brdo od vas zahtevaju nošenje valjane odeće i obuće. Nije na odmet i zaštita od buba u vidu spreja.

10:20 – Put vas vodi kroz šumu i staze su umereno blage i dobro obeležene – ni nalik našoj Kablarskoj avanturi.

11:08 – Pedesetak minuta aktivnog hoda uz nekoliko odmorišta nas je dovelo do najviše tačke današnje avanture.

11:10 – I tada dolazi do momenta kada smo zanemeli. Pogled koji se proteže ka svim najvišim vrhovima planine ospokojiće vas i udahnuti vam novu energiju. Oni manje upućeni rekli bi da se radi o Tari ili o Uvcu, ali nije tako.

Vidikovac Kozji kamen Stara planina

12:30 – Kao što uglavnom biva, spust je mnogo brži od uspona. Naša mapa pokazuje još mesta koje želimo da obiđemo, a vremena je tako malo.

13:15 – Želja našeg Radeta odvela nas je u jedno posve neobično selo. Na prvi pogled – tipično planinsko mesto u Srbiji. Ili se samo tako čini…

13:20 – Ako budete ovde zastali, podsetićete se kako život čine ljudi! Dok prolazimo zemljanim putem – iz avlija se čuju zvuci muzike i graja dece. Stari i mladi uživaju u svakom kutku ovog sela i nama prenose osmeh na lice. 

13:30 – Prelazimo reku i stižemo uređenom stazom do crkve svetog Petra i Pavla. Razlog dolaska u ovo selo je želja da vidimo jedinstvenu fresku na ovim prostorima na kojoj je prikazan ćelavi Isus.

Prema pričama meštana, freska je delo naroda koji je tražio pomoć u teškim vremenima. Stoga mnogi hodočasnici pohode ovo mesto sa željom da se poklone i umiju lekovitom vodom koja teče iz stena.

13:55 – Putešestvije se nastavlja dolinama Stare planine. Opet nas je stara zavodnica pokušala prevariti – put do sela Slavinja nas je mahom odveo na pogrešnu stranu.

14:10 – Pored neuspelog pokušaja da pozovemo 988 i Tanjinog povišenog glasa, nekako smo se vratili na pravi put. Za one koji prvi put posećuju ove predele – savet je da se uputite ka centru sela Slavinja koje udaljeno od Pirota nekih 30 kilometara.

14:20 – U samom selu nalazi se nekoliko putokaza koji vode ka Rosomačkim loncima. Ovdašnji meštani ga zovu i Slavinjsko grlo odnosno ždrelo. Dvadesetak minuta dobro obeležene staze vodiće vas do ovog prirodnog fenomena.

14:42 – Voda tiho žubori dok prolazimo šumske staze i proplanke. I u jednom trenutku sledi nesto potpuno neočekivano 

rosomacki lonci stara planina

Kanjon reke Rosomače krase naslage slojevitih ivica koji podsećaju na lonce pa su tako i dobili ime. Sa koje god strane da priđete ovom čudu prirode nećete pogrešiti, jer je pogled sa nivoa vode jednako lep kao i onaj sa najviših litica. Mesto za izlet, o čemu svedoče i brojni posetioci koje smo sreli tog dana.

15:15 – Domaća radinost krasi i ove predele pa je tako naš najstariji član nastavio put sa pravom poslasticom – slatkom od divljih jagoda. Šumska fantazija!

15:45 – I onda nailaze Dojkinci. Mesto do kojeg nismo uspeli pronaći put te davne julske noći sada se ukazalo tokom dana. Tu se nalaze planinarski dom i nekoliko kafana, stoga se nameće kao logično mesto za predah u ovim krajevima. Mi smo ovog puta projurili i nastavili da se vozimo makadamom ka sledećoj destinaciji.

16:15 – Nekad mapa ne govori dovoljno, pa je tako i put do vodopada bio duži nego što smo očekivali. Na ovoj deonici predlažemo da usporite i pazite vaše pneumatike (klasična SAT preporuka) . Ako imate terenca, zaboravite ovaj pasus.

16:37 – Kažu ljudi da se najlepše ostavlja za kraj. U slučaju Stare planine to je teško uraditi, jer kako izdvojiti jednu od svih lepota koju ona krije. U svakom slučaju, na listi predloga je vodopad Tupavica.

Vodopad Tupavica Stara planina

16:45 – Kako je vodopad dobio ime nismo saznali, ali smo sigurni da ne govori o njegovim osobinama. Ovde bi se mogli snimiti kadrovi iz filmova o džungli, a verujemo da bi mnoge zavarali kada bismo samo prikačili ime neke egzotične destinacije iz brošura. Ali znajte –

Ovo je naša SRBIJA!

17:20 – Radovanje zbog broja posetilaca planine pokosilo se sa osećanjem nezadovoljstva u jednom trenutku puta. Nažalost, nismo imali priliku da uživamo u ribljim specijaliteima u selu Vrelo – možda ćete vi imati više sreće!

18:23 – Ipak postoji jedna konstanta kada se nalazite u jugoistočnoj Srbiji – nikad nećete ostati gladni! U gurmanlucima smo uživali u Pirotu – gde postoji veliki broj nacionalnih restorana. Izbor je na vama!

19:30 – Smiraj dana i srdačan otpozdrav staroj lepotici. Zahvaljujemo se na svemu što nam je pružila tokom ovog puta i radujemo se ponovnom dolasku.
Reci mi zdravo – zdravo oo , malo pojačaj radio oo …

22:45 – Malo muzike, malo dremke i dobro raspoloženje. Dok se prelamaju svetla prestonice, poželeli smo da nas Dunav ponese svojim talasima ponovo ka istoku. Možda tu želju nismo ostvarili, ali smo legli zadovoljni sa istom mišlju

NEMAŠ IZGOVOR OBIĐI SRBIJU!

0 Comments

Leave A Comment

Your email address will not be published.