" A super cool template for bloggers, photographers and travelers "

U susret sedam kruna

Put Kraljeva smo krenuli u smanjenom sastavu, bez Radeta, toplog junskog subotnjeg popodneva. Ni sami ne znajući kako, playlista za ovaj put nam je bio domaći rep. Plan je delovao jednostavan i delovao je lako dostupan – obići grad, Ziču, Studenicu, Maglič i Isposnicu Svetog Save. Nismo ni slutili da će se taj put završiti upalom mišića i novim žuljevima na nogama, a da će Rade doživotno žaliti što se nije bolje iskombinovao 🙂 Bilo kako bilo, srećni i nasmejani, krenusmo ka gradu 7 kruna.

Noćenje u stanu u samom centru grada, uz kej, u Beogradu je delovalo idilično. Iako smo shvatili da za cenu koju smo platili noćenje, ipak ne možemo da očekujemo idilu, smestili smo se u ne baš reprezentativan stan, koji će samo par dana kasnije poslati slavan u srpskim medijima. Veče provodimo u simboličnom I:Bar-u (oduševljeni nazivom!) kraj reke, uz šetanje centrom i nezaobilazni luna park.

Obilazak narednog dana započeli smo sa Žičom Sedmovratnicom. Prema priči, 7 kraljeva iz loze Nemanjića je upravo ovde krunisano, te je zato za svakog od njih otvaran po jedan ulaz u manastir.

Miran manastir napuštamo i nastavljamo dalje Dolinom jorgovana, prateći tok reke Ibar. Jorgovani su zasigurno impresionirali francusku princezu Jelenu Anžujsku, zbog koje su i zasađeni. Istraživajući iz udobnosti fotelje u Beogradu, stiče se utisak da samim kolima možete doći do Magliča jer na slikama vidite gomilu ljudi (pa i starijih!) u okviru zidina ovog misteriznog grada. Grad smo odmah sa puta spazili, jer teško ga je neuočiti 🙂

Ubrzo shvatamo da do njega nema prilaza, što nam i policija, koja se tu našla, potvrđuje. Do Magliča je moguće doći samo peške. Policajci nas čudno gledaju na naš pomen odlaska gore, a jedan od njih, upućujući jedan značajan pogled kaže ‟A gde si ti krenula sa golim nogama?“ Entuzijazam nam nisu ubili ni članovi kajak kluba koji su se spremali za vežbu. Pored saveta da je trebalo da ponesemo neki protivotrov, i da je neophodno da imamo bar neke štapove zbog zmija, krećemo ka Jerininom gradu.

Nakon 10ak minuta šetnje stazicom divokoza, stiže se do vrha. Zbunjenost LEVEL PRO jer shvatate da se na ulasku u ovaj srednjevekovni grad nalazi obaveštenje da je isti pod zaštitom države. Nije baš jasno na koji to način država štiti ovo kulturno dobro. Maglič je napušten i zarastao u korov, teško dostupan i zaboravljen.

Ipak, pogled koji se pruža na dolinu jorgovana je divan, nismo zažalili!

Od neplanirane šetnje do Magliča, nastavljamo ka Studenici – epicentru dinastije Nemanjić, manastiru koji je danas upisan u listu svetske baštine UNESCO. Ušuškan u šumi, a ipak posećen od strane mnogobrojnih turista, Studenica pleni lepotom.

Od Studenice krećemo ka Ivanjici, i otprilike na 10-ak km od Studenice, naizlazimo na tablu koja upućeje na Donju i Gornju Isposnicu Svetog Save. Parkiramo kola pored puta i krećemo ka vrhu, ni ne sluteći šta nas čeka 🙂 Strm i naporan put, koji smo prelazili u 13h, ni malo nam ne ide na ruku. Ipak, za okvirno 20ak minuta, stižemo do Donje Isposnice gde se nalazi i česma Sv. Save.

Pala je opklada i dok su Tanja i Bo(B)jan bili za to da nastavimo put do Gornje Isposnice, Maki i Sani se predomišljaju. Tanja i Marjan igraju papir, kamen, makaze te sreća ipak odlučuje da krećemo ka novoj avanturi! Verujemo da nije slučajno! Put je obeležen planinarskim znacima, i vodi kroz šumu, te smo ovaj put izbegli direktno sunce. Pešačenje traje i traje i traje…i čini se da nema kraja. Imate utisak kao da će Isposnica da se pojavi na svakoj sledećoj krivini, ali nje nikako nema. Sani (Aleksandra) već počinje da kuka, kud smo uopšte i krenuli…Tanja teši rečima “Bićemo bolji ljudi kad dođemo gore”. Bojan prati svoj tempo i brži je od svih nas.

Trenutak kada smo došli do cilja, mislim da svi pamtimo. Otvaramo teška vrata, uzlazimo u tzv. dvorište gde se nalazi zvono a pogled na Isposnicu u kamenu i na okolinu je ne-ve-ro-vatan! Svi ostajemo bez teksta, čak i ja koja sam proklela trenutak kada sam krenula ka gore. Mir, tišina, spokoj i lepota su zaista prave reči za ovo mesto. Ipak, uz nevericu nas ostalih, Marjan kako bi obznanio naš dolazak, prilazi zvonu i remeti sveopšti mir.

Štreber info:

Žiča

Zadužbina prvog kralja iz dinastije Nemanjića, Stefana Prvovenčanog, iz 13.veka. Bila je sedište autokefalne srpske arhiepiskopije, nakon dobijanja crkvene samostalnosti 1219.godine. Zapisi prikazuju da je sedam kraljeva iz roda Nemanjića krunisano u ovom manastiru, a legenda kaže da je za svakoga od tih kraljeva otvaran po jedan ulaz u manastir Žiča, kojim bi samo kralj prolazio, a koji bi odmah zatim bio zazidan. Zato je narodu je poznata i kao Žiča Sedmovratnica. Interesantan je i podatak da je 1882. godine ovde za kralja krunisan knez Milan Obrenović. Ovde su krunisani i srpski kraljevi Aleksandar Obrenović i Petar Karađorđević. Pod zaštitiom je države od 1979. godine kao Spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Maglič

Misteriozni srednjovekovni grad Maglič iz 13. veka, u narodu poznat i kao Jerinin grad ponosno stoji na 150m iznad Ibra, 20 km juzno od Kraljeva u tzv. Dolini jorgovana. Ne zna se tačno kad je podignut ali se pretpostavlja da ga je podigao Uroš I posle mongolskih prodora. Postoji i verzija koja tvrdi da je Maglič podigla Jerina, žena despota Đurđa Brankovića. U srednjem veku, nesumljivo je osnovna svrha ove tvrđave bila zaštita Studenice, Žiče, Raške. Takođe je proglašen spomenikom kulture od izuzetnog značaja.

Studenica

Zadužbina Stefana Nemanje, sagrađena najverovatnije 1186.godine. Nalazi se na 39km jugozapadno od Kraljeva. Danas se mošti Sv.Simeona, rodonačelnika loze Nemanjića, nalaze upravo ovde.  Sveti Sava je u 13.veka ovde boravio kao starešina,tj. iguman. Godine 1986. Studenica je upisana u listu svetske baštine UNESCO.

Donja i Gornja Isposnica Svetog Save

Isposnica se nalazi na Planini Radočelo, na 10ak km od Studenice ka Ivanjici. Postoji Donja i Gornja Isposnica Svetoga Save. Legenda kaže da je Isposnica nastala kao i manastir Studenica, izmedju 1183. i 1195.godine. Gornja Isposnica predstavlja pećinski kompleks nastao dubljenjem stena, a ozidan kamenom. Po jednoj od legenda, Isponicu je sagradio sluga Stefana Nemanje. Po drugoj legendi, Isposnicu je digao Sveti Sava, koji je upravo ovde pisao Žitje Svetog Simeona i Studenički tipik.

 

Mapa puta:

0 Comments

Leave A Comment

Your email address will not be published.