" A super cool template for bloggers, photographers and travelers "

Duša vojvođanske jeseni

Zahvaljujući Turističkoj organizaciji Vojvodine i Veselinov Tourism Consultingu, koji su organizovali promo turu za medije pod nazivom Duša vojvođanske jeseni, sa ciljem upoznavanja i popularizacije vinskog i kulturnog turizma ovog dela naše zemlje, uživali smo u svim blagodetima jeseni u Vojvodini.

In vino veritas

Od rimskog imperatora Marka Aurelija Proba, koji je iz Italije doneo vino baš na Frušku goru, do današnjih dana kad Vojvodina može da se pohvali najboljim vinima i svetskim vinarijama koje se ovde nalaze, kultura ovog pića je sveprisutna. O značaju vina govori i činjenica da je grad Vršac deo Saveza vinskih gradova Evope, kao jedini grad koji nije u Evopskoj Uniji, a primljen je u ovaj savez.
Nema lepšeg godišnjeg doba za degustaciju vina od jeseni. Posebno zadovoljstvo je zagarantovano ako vas zadesi miholjsko leto u degustraciji vina u vinariji Đorđe, kod Devojačkog bunara ili u vinariji Deurić, na Fruškoj gori. Izaberite Fresku ili Rose Urban i nazdravite lepim danima! Vina izvrsnog kvaliteta posebno prijaju kad uz njih uživate u domaćim vojvođanskim proizvodima – kobasicama, kulenu, sirevima. Za svakog hedonistu, nema lepšeg scenarija.
U Vinskoj kući Kovačević preporučujemo degustacione menije. Uz vino se služi odgovarajuća zakuska. Chardonnay, Aurelius i naravno bermet, dezertno vino. Čuveni bermet je bio na vinskoj karti Titanika, a vrlo popularan je bio i na dvorovima Habzburgovaca.
Ukoliko ste ipak za večernju varijantu degustacije vina, vinarija Vinik u Vršcu je pravi izbor. Vitez vina će vas kroz veče voditi uz recitovanje najlepših stihova, ali će i dodeliti diplomu najvećem boemu među vama. Bure vina pod nogama boema postaje plesni podijum dok daire i vino bude u njemu uspavanu stranu vagabunda. Ipak, neke stvari morate doživeti da biste ih razumeli.
*TrippinSrbija nije dobio titulu najvećeg boema, ali se zato odlično zabavio uz vršački Chardonnay vinarije Vinik

Tamo gde se dobro jede

Najveći broj asocijacija na Vojvodinu je – hrana. Štrudla, rezanci, gulaš, paprikaš, mnogo testa, pita od jabuka ili od višanja… Niz ne možete da završite, a da ne ogladnite. Obavezna stanica za ručak je, ukoliko ste u Vršcu, Restoran Dinar – Jedinstven ambijent u kombinacji sa odličnom hranom.

Mir ravnice

Sedište duhovnosti i mira, ali i tradicije i istorijskih momenata, manastiri su nezaobilazne pulsne tačke turizma u Vojvodini. Ne govorimo samo o fruškogorskoj manastirskoj riznici, koja je opštepoznata po svom kulturno istorijskom značaju, lepoti i poznatosti.
Da li ste znali da grad Vršac ima sveca koji nosi ime baš po njemu?
Sveti Teodor Vršački ima vrlo bitno mesto u srpskoj istoriji, iako je ono pomalo zaboravljeno. Prvi ustanak protiv Turaka podigao je baš vladika Vršački, Teodor Nestorović, 1594. godine noseći zastavu sa izvezenim likom Svetog Save. Verujući da im baš Sveti Sava pomaže u ustanku, Turci spaljuju njegove mošti na Vračaru. Ustanak je ugušen, a Teodor Nestorović je mučki ubijen baš na mestu gde se danas nalazi njegova crkva.
Manastir Kovilj, nedaleko od Novog Sada, takođe je povezan sa kultom Svetog Save. Legenda kaže da je baš na mestu gde je manastir podignut, Sveti Sava pomirio svog brata Stefana Prvovenčanog sa ugarskim kraljem Andrijom. Manastir je vrlo bitan i zbog činjenice da je ovde sahranjen Jovan Rajić, prvi moderni srpski istoričar. Danas je manstir Kovilj najmnogoljudniji muški manstir u SPC, posle Visokih Dečana.
U neposrednoj blizini Vršca nalazi se i manastir Mesić, danas ženski manastir koji krasi legenda o čudotvornoj isceliteljskoj ikoni koja se ovde čuva. U pitanju je kopija ikone Bogorodice koja se naziva Dostojno Jest i koja originalno potiče sa Atosa. O nastanku samog manastira postoji više legendi – da su ktitori Ćirilo i Metodije ili pak neko iz dinastije Brankovića.

Mali Atos

Fruška gora poznata je i kao Srpski Atos zbog mnogobrojnih manastira koji se ovde nalaze. Njihova istorija je protkana ogromnim kulturnim značajem za srpski narod u periodu vladavine Habzburške monarhije, teškim periodima kada su ovi manastiri razarani do lepote kojom oni danas zrače.
Mala Remeta je jedan od najlepših manastira na Fruškoj gori. Veruje se da je ktitor manastira kralj Dragutin, koji je za vreme svoje vladavine imao Srem pod svojom upravom. Iako rušen od strane Turaka, u manastir Mala Remeta dolaze monasi manastira Rača, bežeći od Turaka, i obnavljaju ga u XVII veku. Danas se u ovom manastiru čuvaju i dve autentične knjige iż XVII veka – i to baš rukopisi koje su monasi iż Rače preneli ovde.
Manastir Novo Hopovo spada u tri najstarija i najveća fruškogorska manastira, čiji je najpoznatiji monah bio Dositej Obradović. Ikonostas koji je u ovom manastiru impozantan, delo je poznatog Teodora Kracuna.
Priču o Caru Lazaru čuva manastir Vrdnik. Pod najezdom Turaka, monasi manastira Ravanica kod Ćuprije ovde prenose mošti cara Lazara u XVII veku. Mošti su u više navrata sklanjane, usled opasnosti od Turaka i Mađara. Tek 1942. godine su prenete u Sabornu crkvu u Beogradu, a odatle 1989. godine u Ravanicu kod Ćuprije. Danas se u manastiru Vrdnik čuva deo moštiju cara Lazara.

Kraj našeg vikenda se završava u Fruškogorskoj lugarnici, gde smo nenadano naišli na prijatelje iz virtuelnog sveta. Prelepa priroda i ogromno imanje kao stvoreno za uživanje sa porodicom i prijateljima, idealno je za sunčanu nedelju popodne. Domaća hrana je nešto čime se domaćini posebno ponose, te našu jesenju vojvođansku avanturu završavamo sa najboljnim ukusima vojvodine – gulašem od divljači, špikovanim srnećim butom i naravno lenjom pitom.

Ukoliko ste ogladneli ili ožedneli od ove priče, ne ostaje vam ništa drugo nego da već prvi sledeći vikend krenete put Vojvodine!

 

0 Comments

Leave A Comment

Your email address will not be published.