Sjaj industrijskog glamura

Hodali smo do kraja sveta. Pomalo tendeciozna tvrdnja, sa obzirom da su zadnji astronauti šetali po Mesecu još davne 1972. godine. Ali naša tvrdnja je potkovana iskustvom koje smo doživeli u južnoj Evropi, u brdovitoj zemlji seljaka na Balkanu.

I kako već mnogi znaju, naša večita staza je Srbija, a u ovom slučaju smo posetili dva industrijska centra – rudnik Bor i Majdanpek.

I pojedini turistički znalci bi se zapitali – koji je razlog odlaska turističkih blogera u mesta koja nisu poznata po nekom srednjovekovnom zamku ili etno kompleksu? Da bismo pružili valjan odgovor, moramo se na kratko vratiti u prestonicu.

Dan kao svaki drugi

Jesenje popodne. U ovom trenutku hiljade naših sugrađana provodi vreme među betonskim blokovima, čeličnim konstrukcijama i prigušenim svetlima lokala koji prate evropski trend. On se ogleda u industrijskom dizajnu enterijera. Uživamo u okruženju tih nezavršenih zidova, naizgled propalih fasada i neudobnih stolica koji stvaraju utisak boravka u fabrici. Samo su ovo fabrike dokolice i uživanja. A što ne bismo otišli korak dalje?

Guliver u Boru

Taj korak se proteže do Bora. U skladu sa potrebom eksploatacije rude, ovaj grad oživljava početkom prošlog veka. I tako je prepoznat u Srbiji – ono mesto gde se vadi ruda. A kada kročite u grad, shvatite da ste ušli u živi muzej rudarstva. Dobrodošlicu će vam poželeti njegovo veličanstvo – Damper. Ova grdosija teška preko šest tona služila je za prenos rude. Delovi za ovo vozilo su proizvedeni u Americi po ideji domaćih inženjera. Zbog svojih dimenzija, Borani su mu nadenuli nadimak Guliver. Zasigurno, najveće vozilo u kome smo imali prilike da boravimo!

Mesečeva staza

Tura se nastavlja kroz centar grada i to kroz ulicu čoveka sa crvene novčanice. Pre nego što zavirite u novčanik i podsetite se o kome se radi, reći ćemo da je pomenuti gospodin bio guverner Narodne banke Srbije. Reč je o Đorđu Vajfertu – industrijalcu i ocu moderne proizvodnje rude na ovim prostorima. I kada prošetate njegovom ulicom – stići ćete do početka naše današnje priče.

Kraj sveta u režiji žitelja Bora se nalazi na samo nekoliko minuta od gradskog centra. Slika će opisati tek deo naših pomešanih osećanja divljenja i zapanjenosti. U ovu ogromnu rupu može stati 36 kubnih miliona metara tečnosti – toliko vode staje u tri Borska jezera. Kopu možete prići sa nekoliko strana. Ako kao i mi niste do sada posetili Mesec, predlažemo da dođete u Bor. Pristupačnije je, a verujemo da bi i Nil Armstrong ostao iznenađen. Da ne ostaje sve na pogledu, potrudili su se rudari koji su napravili kafe – bar Jama. Senzacija se krije u činjenici da se ovaj kafić nalazi 400 metara ispod nadmorske visine. Onima željnim adrenalina i avanture ostaje da najave svoju posetu lokalnoj turističkoj organizaciji i provedu nezaboravno prepodne.

Krateri od zlata

Kako jedno slovo ne čini knjigu, tako i Bor nije usamljen u svojoj potrebi da iskoristi mogućnosti industrijskog turizma. Vrata Majdanpeka su istovremeno i centar dešavanja mesta koje je izgrađeno početkom šezdesetih godina prošlog veka. Kako prilazite gradu, pogled seže do neslućenih daljina. Prenosimo impresiju ženskog dela Putujuće petorke – prizor je kao sa druge planete.

Gradić u dolini malog Peka krije mnoge zanimljivosti, a valja spomenuti da rudarstvo kao grana privrede potiče jos iz doba srednjeg veka, kada je kralj Uroš pozvao Sase da krenu sa vađenjem rude na ovom području. A to je samo delić bogate istorije ovog područja, koje u kombinaciji sa prirodnim znamenitostima može postati hit za mnoge posetioce zapadnih zemalja.

Umesto zaključka, ostavljamo našim čitaocima da saznaju koliki je zamah industrijskog turizma u svetu. Od poseta starim fabrikama, praćenju načina proizvodnje, boravka u napuštenim postrojenjima, vožnji kroz rudarske basene – svet je davno spoznao kako se namena nekog objekta može promeniti i preko noći doneti profit onima koji ulažu u ideje. Naša zemlja ima veliku šansu da preuzme primat u ovoj delatnosti. A oni koji i dalje sede u izmišljenim fabrikama dokolice, mogu spoznati pravi sjaj industrijskog glamura.

 Za to nije potreban astronautski korak!