Pu(s)tovanje u Podrinje!

Lako je plitku baru zamutiti i budalu naljutiti, veli Vuk Karadžić. Samo jedna od mudrosti koja vas prati svakim korakom dok obilazite njegov rodni Tršić. A mi smo, pored Tršića, kao gosti Turističke organizacije grada Loznice i direktorke Snežane Perić, imali to zadovoljstvo da u subotu i nedelju zagrebemo samo jedan deo ogromnog turističkog potencijala koji ovaj kraj nudi. Uz organizovano noćenje u predivnom Etno selu Sunčana reka, nadaleko već poznatom među domaćim, a i stranim turistima, posetili smo i, naravno, Loznicu, manastir Tronošu, Banju Koviljaču i uživali u svemu onome što su za nas pripremili naši domaćini.

Ono što će nam zauvek ostati u sećanju, kada je ovo putovanje u pitanju, pored svega lepog što smo videli, čuli i doživeli je upravo momenat kako je došlo do toga da mi, prvi put kao TrippinSrbija, odemo kod nekoga u goste. Kako ništa u životu nije slučajno, tako je i susret i upoznavanje direktorke TOGL Snežane Perić bio neminovan. Na prvi put održanom Serbian Tourism Forumu, putevi su nam se ukrstili – mi kao govornici, a naša, sada već možemo reći prijateljica Snežana, u publici. Najinteresantnija je ta slučajnost da smo mi pre izvesnog vremena utvrdili i u našim kalendarima obeležili taj vikend kao onaj u kome ćemo realizovati naše 22. putovanje i to baš u Loznicu. Plan je napravljen, lokaliteti obeleženi i samo je preostalo da dočekamo tu subotu i da krenemo u našu avanturu. I avantura je realizovana, samo ovog puta u jednom domaćinskom ambijentu, punom srdačnosti i entuzijazma jer smo na istom putu – promovisanje svih onih lepota koje naša Srbija nudi. Ovo putovanje je specifično jer smo se u potpunosti prepustili našim domaćinima i uživali u svemu onome što su nam oni pripremili, tako da ovog puta nismo istraživali neistraženo, već smo se bolje upoznali sa onim što je već pravi turistički proizvod.

Poseta je počela obilaskom prostorija Turističke organizacije grada Loznice – savršen primer entuzijazma kada je predstavljanje svog kraja u pitanju. Počevši od zaposlenih, koji sa žarom pričaju o svom rodnom gradu i kraju, a zatim i svi oni neverovatni detalji i suveniri kojim je ispunjen njihov info centar. Kada se nađete u Loznici, a verujemo da hoćete, ne propustite priliku da svratite tamo, Info centar se nalazi u pešačkoj zoni, u centru grada, u ulici Jovana Cvijića 20.

Pitate se:

Zašto posetiti loznički kraj?

  1. Zato sto Loznica i Rim leže – na brežuljcima !
  2. Zato što vojvoda Stepa – sa Šanca svoje potomke gleda !
  3. Zato što ćete se ovde kao i Robert de Niro zaljubiti u Drinu 🙂
  4. Zato što ćete se u Banji Koviljači vratiti u međuratnu Jugoslaviju
  5. Zato što se u banji kupao i kralj Petar I Karađorđević
  6. Zato što možete da pratite Vukove stope – od rodnog Tršića do škole – manastira Tronoše
  7. Zato što da nije bilo Vuka ko zna kako bismo pričali, a kako pisali jer “piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano”
  8. Zato što je Tršić idealno mesto za izlet vikendom
  9. Zato što je ovaj kraj gurmanski raj
  10. Zato što još niste probali rakiju od suvih šljiva
  11. Zato što je vazduh u Banji Koviljači, pored onog u podnožju Kopaonika, najčistiji u Srbiji
  12. Zato što vas Gučevo zove i zimi i leti, kad kiša pada i kad gora zeleni
  13. Zato što kraj Tronoše noćiše devet Jugovića i na tom mestu danas česma ostade !
  14. Zato što je u Podrinju Skavakac – vodopad !
  15. Zato što je ovde zemlja bogata jadaritom – srpskim kriptonitom !
  16. Zato što svi zelimo majice sa Vukovim brcima!
  17. zato što se “Vuk u Srbiji rodio i uzrastao i zato mu se/nam se čini da na svijetu nema ljepše zemlje od Srbije, niti ljepšeg mjesta od Tršića”

 

Navedenih 17 razloga je moglo da bude i 117, ali ponešto i sami dodajte sopstvenim iskustvom.

Odmah nakon obilaska centra Loznice, zaputili smo se dalje u istraživanje i od tog momenta, sa nama putuje Danijela, koja nam je kao predstavnik TOGL približila ovaj kraj i podsetila nas na sve ono što smo nekada kao deca na ekskurziji videli i čuli (osim Marjana, on je sad prvi put bio u manastiru Tronoša, a potom i u Tršiću, pa niiiije li to slatko :)). Tada smo ponovo iskusili ono o čemu pričamo već 2 godine – ekskurzije u osnovnoj i srednjoj školi su super ali sve te lokalitete treba obići ponovo jer je dojam mnogo intenzivniji, kada ste u stanju da pojmite značaj onoga što vidite.

Da li ste znali da manastir Tronoša ove godine slavi 700 godina postojanja? Nije li ta informacija dovoljna da vam zastane dah?

A ako bismo vam rekli da legenda kaže da su Jug Bogdan i njegovih devet sinova, pred odlazak na Kosovski boj, ovde prenoćili, da li biste ovaj kraj stavili na listu obaveznih predela za posetiti?

Danijela nam ovde priča o tradiciji izlivanja tzv. ratarskih sveća – jedinstveni i viševekovni običaj koji je karakterističan upravo za jadarski kraj. Sveće visoke oko 1,5m i teške oko 50 kg predstavljaju od nedavno  nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.

Nastavljamo dalje za Tršić – mesto koje se podrazumevalo kao obavezno na ekskurzijskom meniju u osnovnoj školi. Sada kada smo otišli, ostali smo zatečeni neverovatnom lepotom i sređenošću. Tršić je pravo mesto za porodični odmor i zato vam ga preporučujemo već za prve naredne lepe dane.

U Tršiću se nalazi i jedna novootvorena, veoma važna ustanova, Obrazovno – kulturni centar Vuk Karadžić. Ideja je da se upravo ovde organizuje jedna vrsta istraživačke stanice posvećene filologiji i drugim društvenim naukama, zatim naučni i obrazovni seminari i radionice. Bravo!

Dok smo bili u Tršiću, nismo mogli, a da (opet) ne obiđemo rodnu kuću Vuka Karadžića. 150 din za evociranje uspomena iz detinjstva – neprocenjivo!

I sada ono što, moramo priznati, najviše volimo na ovakvim putovanjima – pronalaženje najboljeg mesta za izgladnele stomake. Ovog puta, ni za ovo nismo morali da se potrudimo jer nam je i to bilo organizovano. 🙂 Danijela nas je povela makadamskim putem, nešto više od 4km od Tršića, u nepoznatom pravcu. Nama je ostalo da joj verujemo na reč da nećemo zažaliti – i bila je u pravu! Sakriven u gustoj šumi sa neverovatnim pogledom – Planinski konak Milica. Ovaj konak je primer kako infrastruktura i (ne)dostupnost ipak gube pred kvalitetom. Zato našu toplu preporuku imate za ovo mesto jer je hrana izvrsna i cene prihvatljive. A kako je to i konak, možete i prenoćiti u pravom etno ambijentu!

Kako je polako krenulo da se smrkava, mi smo napustili planinski konak Milica i krenuli putem Loznice, a onda dalje ka etno selu Sunčana reka u kome smo imali smeštaj. Ovo etno selo je jedan biser na Drini koji svaki domaći turista mora sebi da priušti bar jednom… u ambijentu pravog odmarališta, sa konjima i magarcima koji spokojno pasu, imate priliku da uživate u domaćim specijalitetima, zatim da se oprobate u streličarstvu, vožnji kvadova, teretani na otvorenom, jahanju, odbojci na pesku, košarci, vožnji čamcem i u još mnogo drugih sadržaja.

To veče smo uživali u divnoj hrani, prvi put probali rakiju od suve šljive, a onda otišli na počinak, kako bismo sutra, drugog dana našeg gostovanja u ovom delu Podrinja, nastavili dalje ka banji Koviljači.

Centar banjskog turizma u ovom delu Srbije je definitivo podrinjska lepotica Koviljača. Kao jedno od najstarijih lečilišta u Srbiji, sledeće godine slavi 160 godina banjskog turizma. Neverovatan park banje Koviljače je ono što će vas svakako ostaviti bez teksta, pored svih usluga po kojima je nadaleko poznata.

Da li ste znali da se u banji već  1910. čulo zvono telefona? Stariji meštani kažu da se tih godina koristio i automobil u svrhe razgledanja banje…

Ono što nas je rastužilo je stanje Kur-salona, jednog od centralnih objekata u parku,  koji je otvoren 1932. pod pokroviteljstvom kralja Aleksandra Karađorđevića. Monumentalno zdanje ispisano grafitima, sa urušenim tavanicama bi uz rekonstrukciju, koja je najavljena, moglo da bude jedan od arhitektonskih simbola ove banje.

Draga, Milinka, Katarina, Viskoza, Zdravlje… pitate se o čemu mi to? I mi smo se pitali, a onda nam je naš domaćin u banji, Vladimir Vulović, objasnio sve što je bilo potrebno da znamo za ovaj prvi put. Pomenuta imena nose vile koje su smatrane za najmodernije banjske vile u Kraljevini Jugoslaviji, a među njima se posebno izdvajala vila Draga u kojoj je čak odsedao i sam kralj. Ova vila se i danas izdvaja jer je, nažalost, u toliko ruiniranom stanju, da predstavlja i potencijalnu opasnost. Od vile o kojoj je 1911. tadašnja Politika pisala i kojom se dičila cela banja, do sadašnje ruine…  Ove građevine svedoče o nekim prošlim vremenima ali svedoče i o ovom današnjem, s obzirom na naš odnos ka njima i stanje u kojem se nalaze i ostaje da se pitamo šta to govori o nama…

Takođe nam se nametnulo sledeće pitanje – kako banjski turizam učiniti atraktivnim za mlađu populaciju?

Srbija obiluje neverovatnim banjama i nekako je tragično to što se mnogi upućuju ka našem severnom susedu ili jednoj od bivših članica YU kako bi uživali u ovoj vrsti turizma i usluge, umesto da iskoriste sve one potencijale naših banja. Takođe, potrebno je i raditi na osavremenjivanju i približavanju banjskog turizma mlađoj populaciji uz razne akcije, npr. insistiranje na prevenciji jer se uglavnom naše banje povezuju sa lečenjem i još mnogo drugih koraka koji bi povoljno uticali na aktivaciju banjskog turizma kod mladih.

Mi ćemo se u banju vratiti sa velikim zadovoljstvom jer je red da se počastimo spa i wellness programom koji je ovde, tvrde domaćini, veoma razvijen – obećavamo da ćemo proveriti 😉

A kako Vuk kaže – Bolje je verovati svojim očima nego tuđim rečima i zato – pravac Loznica i Podrinje!  A TrippinSrbija vam poručuje – nemaš izgovor, obiđi Srbiju!

Štreber info:

Pustovanje – predstavlja najstariju tradicionalnu tehniku obrade tekstila, koja podrazumeva višečasovno trljanje vune toplom vodom i sapunom. Sigurno ste imali priliku da nekada vidite pustovane lopte.

Tronoša – manastir čije je zidanje započeo kralj Dragutin, a završila njegova žena Katarina 1317. Jedinstven običaj koji se vezuje za ovaj manastir – tzv. Ratarske sveće. Dva susedna sela skupljaju priloge i prilažu manastiru u vosku izlivene sveće na Veliki četvrtak. Sveće su visine oko 2m, i teške 50 kg. Veruje se da su ovaj običaj doneli monasi koji su stizali iz Hilandara. Čak i u najsiromašnijim vremenima, od ovog običaja se nije odustajalo. Kad se priča o ovom manatsiru, bitno je spomenuti i česmu braće Jugovića koja se ovde nalazi. Za nju se vezuje verovanje da su devet Jugovića, zajedno sa ocem ovde zanoćili pred Kosovski boj. Danas se na tom mestu nalazi česma gde se puni voda Tronoša. Manastir ja značajan i kao mesto ranog školovanja Vuka Karadžića. Nedaleko od manastira, u šumi, nalazi se i mesto u narodu poznato kao Ikone. Ovde ne nalazi nekolicina ikona koje su meštani sačuvali iz doba dok je manstir bio uništavan.

Tršić – mesto rođenja Vuka Stefanovića Karadžića, reformatora srpskog jezika. Danas organizovano kao etno-kompleks, gde možete posetiti Vukovu rodnu kuću, saborište (amfiteatar), crkvu-brvnaru sa sopstvenom bibliotekom, razne vajate koji su tematski podeljeni na prikazivanje starih zanata, umetničkih radionica, likovnih  galerija. Nezaobilazno mesto poseta đačkih ekskurzija.

Banja Koviljača – prvi pisani izvori o lekovitoj vodi na ovom mestu datiraju iz 1533. godine. Prva zgrada za smeštaj gostiju biva izgrađena 1858. godine i upravo se ta godina uzima kao krucijalna za razvoj savremenog banjskog lečilišta. Sve do II svetskog rata, ovo je ne samo lečilište, već i mesto okupljanja mondenskog sveta. Ovde su lečili Dositej Obradović, Vuk Karadžić, pa i vožd Karađorđe. Ipak, procvat banja doživljava u međuratnom periodu, za vreme vladavine kralja Petra I koji je ovde sagradio svoju rezidenciju. Kako su Karađorđevići bili učenici francuskih škola, i sama banja je sagrađena po ugledu na francuske. Kur salon, kao centralno zdanje namenjeno za zabavu bogataša i tadašnje elite, gradi kralj Aleksandar 1932. godine. Ovo mesto je poznato i po činjenici da se upravo ovde nalazila prva kockarnica na Balkanu. A, verovali ili ne, ovde je i održan prvi izbor za Mis Jugoslavije. Danas u jako lošem stanju.

Mapa puta:

0 Comments

Leave A Comment

Your email address will not be published.