Gde su jaja?

Istorija, mit, legenda, narodno predanje, kult… svaki pedalj naše zemlje protkan nekim od ovih pojmova, a mnogo toga je teško razdvojiti.

Putujući kroz Srbiju na nekoliko mesta smo čuli to ime – Jerina, pa još prokleta. O postojanju kulta proklete Jerine ide u prilog da mnogi srednjovekovni gradovi i tvrđave nose naziv, uglavnom onaj nezvaničan, narodski, upravo po njoj.

Personifikacija gordosti, vlastoljubivosti, nemilosrdnosti, oholosti, a po nekim kazivanjima i neobuzdane seksualnosti, Jerina, srednjovekovna vladarka i žena Đurđa Brankovića ostaje prokleta.

A da li je, zaista?

Vladarka.

Istorijski podaci kažu da je rođena početkom XV veka, njeno poreklo je grčko i ime joj je bilo Irina Kantakuzin.

U mometu kada postaje vladarka, Smederevo je imalo jak uticaj, s obzirom da je postalo prestonica srednjovekovne srpske države, na samoj granici između istoka i zapada, a ne zaboravimo da je Smederevo, takođe, ostalo kao jedini bedem protiv prodiranja Turaka u Evropu, nakon pada Vizantije.

Netipično za ondašnje uslove, a bogami i za današnje, s obzirom da je bila obrazovana i pismena, uticala je na državničke poslove svog muža. Možda je to jedan od prvih razloga zbog kojeg nije bila omiljena u narodu – državni, javni poslovi smatrani su isključivo muškim (nije se mnogo od tad promenilo, zar ne?) i mešanje u iste od strane jedne žene, pa i supruge vladarke, smatrano je nedopustivim. A žena u narodnom folkloru ima suprotstavljena svojstva – pridaje joj se ogromna moć ali je zbog toga veoma opasno biće, pa možda upravo zbog toga i ne čudi stav koji je izgrađen o Jerini.

Izgradnja.

Dalje, poznato je da u to vreme počinje izgradnja Smederevske tvrđave, i ono ostaje upamćeno kao izuzetno težak period za narod koji je tu živeo. Izgradnja je iziskivala veliku radnu snagu i srpski narod je podneo ogromnu žrtvu. Radove je vodio Jerinin rođeni brat i zbog svih okolnosti, među narodom, javio se utisak da je izgradnja tvrđave hir jedne žene, a povrh svega, žene strankinje.

Usmena predanja kažu da je Jerina terala narod na kuluk i oduzimala siromašnim srpskim seljacima jaja da bi joj poslužila kao vezivni materijal za izgradnju „njenog hira“ i time je zavladala velika glad u narodu.

Takođe, pominje se izrabljivanje u vidu donošenja kamenja za izgradnju tvrđave iz udaljenih mesta, da čak ni trudnice nisu bile pošteđene teških fizičkih radova.

Kada je reč o predanju o neobuzdanoj seksulanosti, međ’ narodom postoji priča da je nasilno uzimala mladiće iz okolnih sela da joj budu ljubavnici i da bi ih nakon toga nemilosrdno ubijala.

Osim svih pobrojanih osobina, ona je još okarakterisana i kao loša majka kojoj je više stalo do vlasti nego do sopstvene dece.

Ćerka Mara odlazi u harem kod sultana Murata II (iako ovo nije usamljeni slučaj u srpskoj istoriji), a dvojica sinova joj bivaju oslepljeni dok su boravili na turskom dvoru. Osuđena za ova dešavanja, neminovno joj je pripao epitet „prokleta“.

Odlazak u legendu.

Legenda kaže da je umrla godinu dana nakon smrti despota Đurđa, a da ju je usmrtio otrov od strane sopstvenog sina Lazara.

Žena koja je bila netipična srednjovekovna vladarka, koja je imala uticaj na svog muža, oklevetana da je i loša majka, neverna supruga, ona koja je uticala na to da se Starina Novak odmetne u hajduke – preplitanjem istorije i usmenog predanja, Jerina je dobila naziv prokleta koji i dan danas o(p)staje.

 

A pitanje njene stvarne krivice ostavljamo na vama da procenite…